Moj želudac zna zašto: instant trikovi za bolje varenje (zdrave) hrane

Mrzim ovaj mamac naslov, ali kako drugačije da opišem sitnice koje prave ogromnu razliku – da li ćeš posle jela da predeš od zadovoljstva ili da se nadimaš, klokoćeš i puftiš kao pretis lonac.

Bar je tako kod mene.

Izdvojila sam zato samo one „trikove“ na kojima mi je želudac bio zahvalan istog časa kad sam (najzad) počela da ih primenjujem.

Volim da jedem luk, al što mi smeta…

Koliko sam puta čula ljude (sebe da i ne pominjem) da izgovaraju ovu rečenicu pri setnom pogledu na glavicu luka krupno nasečenog u salati ili kao prilog uz roštiljče.

pouljen luk bolje varenje

I ne mogu da se načudim da nekom od nas, bilo kome, nije palo na pamet da…

Ako svež crni, beli luk ili praziluk sitno naseckaš, preliješ nekim hladno ceđenim uljem (npr. maslinovim) i ostaviš da odstoji 30 minuta pre jela, tako pripremljen ne pravi smetnje u varenju. Možda je samo malo manje ljut. I manje se „osećaš“ na luk posle jela (mada ja nešto i ne hajem za to).

Isprobala – radi! (ljutoljupci mogu jedino da zamere što se ovim postupkom ublažava ljutina)

Isti recept je primenljiv i na sveže rotkvice, rotkvu, kupus i drugo vlaknasto povrće koje (mnogima od nas) pada teže na stomak.

Zobam semenke ko ptica (jer je zdravo), zar još i da ih meljem?

Odavno sam naučila da su SIROVE semenke uljarica (lan, bundeva, susam suncokret) izuzetan izvor vitamina, minerala i esencijalnih masnih kiselina i – da mogu da ih guram u skoro svako jelo.

Trebalo mi je malo više vremena da saznam da je važno i u kom obliku ih unosim u organizam: ako uljarice jedem cele, trebalo bi pažljivo i dugo da žvaćem svaki zalogaj (i to kao na usporenom snimku) da bi svi hranljivi sastojci bili usvojeni, što je za mene …hm… nemoguće.

Umesto toga, semenke sitno sameljem u mlinu za kafu (može i u nekom drugom kućnom električnom aparatu) i manju količinu jedne vrste uljarica dodajem u obrok. Ostatak čuvam u staklenim teglicama poređanim na polici u kuhinji ili u frižideru (u letnjem periodu). Idealno bi bilo da se mlevene uljarice potroše za nedelju dana, jer samlevene ranije izgube korisna svojstva.

ceo obrok u salati

Alergeni stop, badem i orah napred

Pre nego što pojedem jabuku operem je. Šargarepu i oljuštim. Zašto sam onda, zaboga, podrazumevala da su bademi i orasi i ostalo orašasto voće (koje kupujem sirove u rinfuzu) – čisti?!

Dobro, čovek se uči dok je živ.

Saznala sam još i da alergijska svojstva orašastih plodova neretko potiču upravo od prljavog omotača jezgra i da jezgrasto voće treba potopiti u vodi preko noći da se uklone prljavština i gljivice sa njegovog omotača.

Kad prenoće u vodi, plodovi se lakše oljušte, leti prosuše na suncu, a zimi u poluotvorenoj zagrejanoj rerni (još bolje ako se uključi i opcija strujanja vazduha). Zatim se melju i odlažu u manje staklene teglice.

Kad je trebalo detetu da uvedem orašasto voće u ishranu strogo sam se držala ovog postupka, jer sam želela da ono što dajem ćerki bude čisto, a ako time umanjim rizik od pojave alergijskih reakcija – malo li je?

Isto radim i sa semenkama uljarica. Priznajem, ponekad me sve to smara, ali kad pomislim koliko činim organima za varenje svih članova porodice – lakše mi pada.

Da ne bude zabune – sve o čemu ovde pišem odnosi se na preventivu. Kod odraslih i dece kojima je već dijagnostikovana alergija na neku vrstu hrane NEMA EKSPERIMENTISANJA, jedini put je konsultacija sa lekarom stručnjakom koji će utvrditi šta je bezbedno i šta se sme probati u svakom pojedinačnom slučaju.

Nemam vremena/mrzi me da se hranim bolje

Kako će hrana da nam padne na stomak – do te mere je individualno da bih volela da nađem još jaču reč da to opišem.

Genetika, zdravstveno stanje, kvalitet namirnica, način pripreme, njihovo kombinovanje, vreme uzimanja obroka, raspoloženje u kom jedemo… i ko zna šta još.

Mada, jedan “testemonijal” bi većina nas, bar u nekoj fazi života mogla da potpiše:

Jedem šta stignem – kada stignem.

Na brzaka gutam zalogaje, radim još tri stvari paralelno skvrčen(a) na četvrtini stolice umesto da sednem ko čovek i jedem i, povrh svega, nerviram se što se ne hranim zdravije. (ponekad i danas uhvatim sebe u toj pozi i razmišljanju)

Organizam negoduje nadimanjem, podrigivanjem i drugim propratnim nuspojavama koje neću da pominjem (u slučaju da, ne daj bože, čitataš ovaj tekst dok jedeš).

Onda možda dođe mini otrežnjenje, odrekneš se džank fuda i prženja u dubokom uljetnilu, ali ostanu repovi:

Idem u veliku nabavku jednom nedeljno ako ne i ređe, pa mi povrće trulucka i gubi vitamine dok dođe na red da se spremi. Jedne nedelje sam na mesu, sledeće sam vegetarijanac, a treće…ko preživi, pričaće.

Been there, done that.

Do sada sam natrčala na mnoge dobre savete za pripremu kvalitetnijih i zdravijih obroka (čak i kad si u frci sa vremenom) i primetila da se dobrim delom sve svodi na – dobru organizaciju i pripremu unapred.

Ne mogu da se pohvalim majstorstvom u organizaciji vremena i stvari, te nisam još uspela ni pola tih saveta da primenim, ali ipak činim neke napore u borbi za zdravije i lakše svarive obroke:

  • Neke vrste povrća koje ulaze u sastav salata (zelena salata, kupus, šargarepa) bolje se održe izrendane/sitno iseckane i prelivene uljem (prirodni konzervans). Da ne pričam da je tako isitnjena hrana lakša za varenje.
  • Posle ovakve pripreme povrće čuvam u frižideru u vakum kutijama ili većim staklenim posudama sa poklopcem i tokom nekoliko dana odvadim određenu količinu neposredno pre jela.
  • Dodavanjem malo samlevenih semenki uljarica ili jezgrastog voća (opciono i kašika kisele pavlake ili iseckano parče mesa preostalo od prethodnog jela) očas posla spreman je celovit obrok.

ceo obrok u salati povrće meso mlečni proizvodiKao što u životu često biva da od šume ne vidimo drvo, tako ni od silne želje da drastično promenimo stil života ne uočavamo da neke sitne ispravke u načinu ishrane mogu značajno da doprinesu kvalitetu života ne samo nas matoraca već i dece čiji stomačići tek treba da se naviknu na nove vrste namirnica, ukuse (ljuto, posebno) i teksture.

Zato sam sve o čemu sam pisala u ovom tekstu primenila (uz konsultaciju sa pedijatrom) na dečji jelovnik kad je došlo vreme za to.

Šta mi je sve promaklo, a da može da stane pod ovaj naslov? Imaš li neki predlog?

(Visited 320 times, 1 visits today)

1 Komentar

  1. Mirjana Savićević 27/02/2018 at 14:09

    Sjajno je,što ste prepoznali vrednost iskustva,ali i što ste otvoreni za predloge,nova iskustva…Pratiti ćemo Vas…Ja mislim da je „Beba“ zaista dobra i korisna.U njoj su profesionalno iskustvo i stručnost,udružene s mamama koje su formirale svoja iskustva i zapažanja..i napravile.ovaj lepi priručnik…

    Reply

Šta ti misliš?

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

nineteen + eight =