Sitnice koje život znače – ispod radara

Kad se među prijateljima povede reč o nekim stvarima, nekako se, prirodno, sve oči okrenu ka meni.

Na primer: „Moram i ja da počnem zdravije da se hranim, šta si ono beše rekla da se nasecka, aha, a šta sameljem…?“

Nisam nikakav stručnjak, ali znaju da sam sa zdravljem prošla sito i rešeto i da, ako nemam spreman odgovor, imam načina (i iskustva) da se raspitam na zadatu temu. Načuljim uši za različita mišljenja, istražim, proučim više izvora, ukažem na mogućnosti.

Bez naturanja rešenja.

Znate ono, da vidimo koje su nam još opcije na raspolaganju pored „guglaj, vidi šta će da izađe“ – a najčešće prvo izađu instant pouke i “mudrosti” (nepotpune ili netačne).

Šta su Anine cake?

Kad sam postala mama, opet je došlo do izražaja to moje – kopaj za boljim pelenama, uporedi nove i stare kuvare za bebe, raspitaj se kako da olakšaš ili razdrmaš svakodnevicu.

Tada se rodila ideja za blog. Što ne bih sve to zapisivala, nikad ne znaš kad će meni ili nekom drugom da zatreba.

Blog Anine cake je strejterski alter ego – da budem malo manje luda beležim za mene korisna znanja/pouke/cake i iskustva iz kupovine, ishrane, života s detetom…

Uglavnom su to neke prečice do kojih sam došla cimanjem, istrazivanjem, upoređivanjem, kao što uostalom radimo svi. Kad nas ne mrzi.

Pre nego što sam počela da pišem, udarila sam sebi samo jednu blokadu. Zabranjene su jadikovke (svet je gadan i ružan, jadna ja) i tekstovi tipa 5 stvari i pojava koje mi najviše idu na živce (puna mi ih je glava, šta će mi i nepismeno).

Tekstove zamišljam kao razgovor sa drugaricom (ili sa samom sobom), a na šta bi taj razgovor ličio kad bih na njeno pitanje koja je krema dobra za suve ruke izdeklamovala reklamni tekst, umesto da joj kažem svoje mišljenje (to je bar lako) i obrazložim izbor (ovo je malo teže, ali i korisnije). Nekog i nešto hvalim isključivo kad se sama uverim u njihovu vrednost. Isti princip je i s kritikom.

E, da, još i ovo da dodam. Kod mene ništa nije zakucano. Mislim da suština bloga jeste da komuniciraš sa ljudima preko tema koje otvaraš, oko kojih se dvoumiš i troumiš. I da očekuješ povratnu informaciju (ili komentar) koja će možda i da promeni tvoj ugao gledanja.

Još malo o Ani

Volim da čitam duhovite, ironične, pronicljive, ma genijalne mini biografije autora blogova. Šta sve ljudi mogu da spakuju u jedan omanji pasus, to je čudo jedno. Sa sve panč lajnom.

S druge strane, ja ne umem.

A random nabrajanje karakternih osobina i anegdota iz života – bolje ne.

Umesto toga poslužiću se Prustovim upitnikom ili makar onim što pod tim imenom cirkuliše Internetom:

Tvoja predstava o savršenoj sreći?
Pijem jaku crnu kafu i gledam muža i ćerku kako se igraju.

Dominantna osobina?
Eksplozivnost.

Najveći podvig?
Što i dalje postojim uprkos svojim dominantnim osobinama.

Najveći strah?
Strah od napuštanja.

Sa kojom istorijskom ličnošću se identifikuješ?
Ne identifikujem se već se divim inovatorima u nauci, umetnosti, biznisu.

Ko su heroji stvarnosti?
Životom zabavljeni. Blistaju.

Koju svoju osobinu prezireš?
Neodlučnost.

Koju osobinu prezireš kod drugih?
Lažno predstavljanje.

Omiljeno putovanje?
Kad sam imala 12 godina. Autostopom po crnogorskom primorju, sa ocem.

Najveće kajanje?
Oklevanje, nebrojeno puta.

Trenutno stanje uma?
Konfuzno.

Kad bi mogla jednu stvar da promeniš u vezi sa svojom porodicom, šta bi to bilo?
Ne bih menjala porodicu već svoj odnos prema njima. Manje osuđivanja.

Najdragocenija svojina?
Kasete na kojima sam nasnimavala svoje emisije preko originalnog audio zapisa. Stradali su Zdravko Čolić i Bolero.

Gde bi volela da živiš?
Pored mora ili reke, ako nema đubreta.

Omiljena imena?
Ameli, Neva, Vuk.

Moto?
Ne opiri se da budeš ono što jesi.

Na vezi smo:

(Visited 294 times, 2 visits today)