Ne volim da se mackam, surova je istina, ne podnosnim ništa masno niti „filmasto“ na rukama, ali ne želim ni da imam žive rane na rukama, pa sam rešila da napustim parolu „proći će sa zimom“ i da napravim neke mini ustupke nemackanju. Istražila sam šta u najkraćem roku pomaže obnavljanju i čuvanju kože mojih ruku…
Resko, nezvanično zimsko jutro. Fale mi reči da opišem kakvo je još. Ništa lakše, samo izvadi sa tavana, iz prašnjave kutije na kojoj je nažvrljano Ana/škola i gurnuto u ćošak; idi, nemoj da te mrzi i pročitaj iz sveske na linije, sitnim urednim slovcima napisano, kao da je mrav radio domaći: „Čulo se jednolično kuckanje u olucima. Dimnjak se toliko pušio, dok se crni dim dizao u nebo, da mi je ličiJo na mog pradedu kada u svoju lulu stavi duvan, kako on kaže…
Uberi lepo cveće. I eto buketa. Nikakva filozofija. Ah, uh, hm, ispostavilo se da postoji poneka caka – koju naučih – da i od (skromnog) izbora gajenog ili samoniklog cveća ovim neveštim rukama napravim raskošan buket, za poklon ili vazicu u svom domu. I ne treba mi ukrasni papir, nego običan papir za pečenje. Ali, krenimo redom. Do pre nekoliko dana iz predmeta floristika znadoh…
U vikendicu se uvek dolazilo i odlazilo na brzinu, taman se skrasiš, vreme isteklo, pakuj kofere. Sad je drugačije. Više (neplaniranog) vremena i više ideja za uređenje. I tako mic po mic, setismo se čarobne drvoigraonice sa Ade. Ako ćemo da letujemo, a možda i zimujemo na selu, ima logike da…
U celu priču me je uvela nezgodacija sa dva člana porodice. Ćerka i muž reaguju dramatično na ujede komaraca, paukova i drugih insekata. Istraživala sam šta može da pomogne u prevenciji i ublažavanju efekata uboda, a da nije „čista kemija“ i da bude bezbedno i za decu. Pišem o onim sredstvima koje smo isprobali i koji „rade“ kada izađemo iz kuće i ostanemo bez „tehničke podrške“ aparata sa tabletama ili tečnošću za rasterivanje insekata.
