Life hacks iz prve ruke
Fiction. Drama. Comedy. Life. Love. Twist.
Šta je Hitchcock rekao za film, ja bih primenila na priču – to je život, sa izuzetkom dosadnih delova.
Možda i više od toga jer čitalac nije ograničen slikom, sam je režira u svojoj glavi dok čita.
Situacija je krajnje sterilna. Iz pipete treba da istisnem tačno pet kapljica na pripremljenu podlogu. Peta se nećka, ne znam koji joj je. Znojim se. Nos me zasvrbi. Počešem se i probam ponovo. Stisnem svom snagom pipetu i gledam šta će biti. Kapljica je u mojim očima narasla hiljadama ili stotinama hiljada puta u džinovski balon vode koji helikopter vuče u zonu požara, da bi…
Kradljivac ulazi u lift i nailazi na preteću poruku. Strese se. Osvrće se, iako je sam u liftu. Da li me je neko video, da li mi je vlasnik ljubičica na tragu? Čim stigne u svoj stan, otrči do prozora i proverava kako su ljubičice. Cvetaju od sreće! Spašene iz polumračnog hodnika, otrgnute sudbini večitih statista u prolaznim prostorijama solitera, sada se šepure na simsu prozora… njegovog prozora, a on im tiho šapuće jer biljke imaju osećanja i vole kad im se priča.
Na bioskopskom platnu dete od šest, sedam godina penje se na drvo. Dokumentarac. “Ko se nije verao po drveću taj nikad nije bio dete.“ Kaže čovek iz gledališta. „Eh, kad se setim šta sam ja radio…“ Tri tačkice upućuju na zagonetnost i mnoštvo aktivnosti ovog čoveka u detinjstvu. Uzdah. Češkanje nosa na onom delu gde žuljaju naočare. Vraćanje naočara. Setni osmejak i pogled koji skakuće…
Ležim na krevetu na kome nikad ranije nisam ležala, u stanu u kome nikad pre nisam bila. Njegovi su se sklonili u vikendicu blizu grada. On neće da ide. Ležimo na leđima, kao dva mrtvaca, ruku položenih pored golih tela. Gledamo u plafon i slušamo. Pokvarila se sirena. Prvo je upozoravala na vazdušnu, pa na hemijsku opasnost, a onda je počela da improvizuje. Falšira. Urla…
Ja: Kao čitalac imam pravo da primetim da smatraš da ne vredi živeti, voleti, na kraju krajeva ni pisati. Nije mi jasno zašto onda pišeš, zašto udišeš vazduh, ko zna, možda i voliš, mada mi je teško da u to poverujem.
Tomas: Sebi daješ pravo da i mrtvom piscu stavljaš u usta svoje prozaične misli. Pih.
J: Tako te vidim. Nadrkan si i pesimističan. Često nedosledan.
T: Kao i ti.