napisano 17. 03. 2020.

Možeš da sediš po kafićima, praviš selfije, puštaš decu da se igraju na ulici, ideš često u prodavnice, ponekad i u tržne centre, pa to je samo tri minuta, šetaš se, uživaš u prinudnom odmoru, sunce-je-lepo-je-vreme ti padne kao mrak na oči i moraš da izađeš, slušaš vesti, svetske i domaće, barataš činjenicama, ali čitaš sve, kad ti neko pošalje info i savete sa sumnjivog sajta deluju ti nekako zdravorazumski, ipak kupiš svih sedam dezinfekcionih sredstava u prodavnici, pa odeš na kafu negde u grad, da se častiš posle tako dobrog ulova, neko kine, trgneš se, neko ne prestaje da kašlje, promeškoljiš se, nastavljaš da razgovaraš sa drugom na piću, šalite se, podsmevate situaciji, malo opadne tenzija, ne slažete se oko svega, misliš da on preteruje/ne reaguje dovoljno u odnosu na novonastalu situaciju, moraš da kreneš, u kolima pustiš radio, nabrajaju koliko je danas mrtvih u Italiji, i biće i kod nas tako ako se ne opasuljimo, ako uporno ignorišemo zakonske preporuke/odluke da treba sedeti kod kuće, pokušavaš da promeniš stanicu na nešto drugo, nema ništa drugo, u poslednjem trenutku u retrovizoru vidiš nekog genijalca kome su drugo ime Makazice i kočiš, dovoljno da se on ubaci između tebe i autobusa, ali time si izazvao lančani sudar iza sebe i zabijanje pet do šest automobila jednih u druge. Kad izađeš da proceniš štetu, prvo što vidiš je da ti je gepek smrvljen i da je sav alkohol od 70 procenata iscureo.