Nisam pisac sadrži dve potkategorije – Anine priče i preporuke za čitanje sa tagom član biblioteke
Knjiga od peska“ u mojim rukama je teška kao kamen, svest se povlači tiho, na prstima, knjiga ispada iz ruku, ja tonem, svesna činjenice da sam zaspala, zaspala sam. Trideset sekundi spokoja i kapci se podižu naglo, kao kod iskusne glumice u horor filmu, pri nagoveštaju opasnosti. Budna sam kao …
Od Kad je Niče plakao zagnjurena u njegova beletristička ostvarenja nisam se do sada susrela sa sa knjigom u kojoj Irvin Jalom piše o svojoj psihoterapijskoj praksi na neposredan način. Još zanimljivije, on govori bez ustezanja o svojim mislima, osećanjima i emotivnim reakcijama u radu sa pacijentima. Ljubav s krvnikom je studija o deset pacijenata koji su bili posebno izazovni za čuvenog psihoterapeuta. Njihove priče i problemi su značajni i slojeviti, ali ono što Jalom otkriva o sebi tokom seansi – neprocenjivo je.
Sinoć sam u kasne sate gledala dokumentarac o Kvinsi(ju) Džonsu koji je zračio sa ekrana mog pametnog telefona i u tami mi se obratio (nemojte da se smejete):
Oluja ima čudnu moć. Neke smiruje. Uživaju da osluškuju početno krckanje i šuškanje, ne boje se zaglušujuću buke i udaraca groma. Bar ne kad su unutra, na sigurnom. Druge oluja obespokojava. Naročito se straše vetra, predosećaju strah od olujnog huka kao dete koje posmatra češalj u ruci majke, a zna koliko mu je kosa zapetljana. Samo da prođe ono što se sprema. Kad se oluja…
Opremljena maskom ulazim u radnju za kućne ljubimce, stoku i insekte (za ove treće je uglavnom prefiks -anti) i šuškam da mi treba hrana za pse. Od našeg izbora za psa imaju samo dva kilograma. Uzimam sve i čekam da prodavac spakuje. U mislima su mi rečenice Srđana Valjarevića, čitam ga prvi put. Crtice samoironije, koje nikad ne prelaze u patetiku, za mene su najdraži aspekti knjige. I nude neke istine, nenametljivo i usput, ali čuješ odjek tih rečenica u sebi i kažeš „je..te, tako je, toliko je…“
