Kod mene se dugo nije znalo reda, ni u glavi ni u garderoberu.

Tek kasnije sam shvatila da te dve stvari imaju itekako veze jedna s drugom.

Jedna majica preuska, useca se ispod pazuha, dve bezoblične bluze nalik na stoljnjak da, eto, imam i nešto udobnije. Na desetine pari farmerki, različitih krojeva (sečenja), dezena, ispranosti, postotka elastina. Sve u nadi da ću jednog dana naći one koje mi savršeno stoje. I ne stežu.

Pantalone, ako i imam onda su uske frulice uz koje, naravno, ne ide nijedan od tri blejzera neopredeljenog kroja i namene (koje sam kupila u želji da imam nešto praktično što ide uz sve).

Haljina nijedna. Da me neko pita ne bih znala da odgovorim zašto.

U stvari znam – iz pogrešnog uverenja.

Kao premršava sam za haljine (u tinejdžerskim danima bih ispod pantalona oblačila pižamu da izgledam deblje) i taj stav tvrdoglavo furam (do nedavno) čak i u periodima kad nabacim koje kilo na skeletorni imidž iz mlađih dana.

Sve se nešto zagledam, razlažem na delove, ovo valja, ovo ne valja, ovo bi moglo bolje.

Kompliment ne umem da primim.

Umesto da na telo sa uživanjem nabacim neke krpice, šopingu sam prilazila kao najvećoj kazni. Od gomile svega i svačega kako izabrati, mudro potrošiti novac na nešto što mi treba, a što je lepo, opet i praktično, a daje neki lični pečat, a …. da pošiziš.

U mom slučaju je matorluk (trideset plus) doneo jednu vrstu otrežnjenja u pogledu garderobe, a i šire 😉

Nije sve idealno i nikada neće biti. Uživaj u onom što imaš. (napomena: nije lako usvojiv stav, treba ga sebi ponavljati između pet i deset miliona puta, dok se ne „primi“).

Ovo kad sam počela da varim u glavi (a ne u želucu) stvari su počele da se odvijaju na bolji način.

Kad je trebalo da odaberem odeću za trudničke dane po prvi put u životu sam akcenat stavila na to DA SE JA OSEĆAM DOBRO u tome. U smislu da mi bude udobno i prijatno za oko. Kad tako postaviš stvari, otvori se čitav univerzum novih mogućnosti i ideja za oblačenje u drugom stanju ili čak za kompletnu promenu stila.

Pantalone sa pojasom i stare fore

Još pre trudnoće pomenuti problem sa izborom farmerki odveo me u očajanje i u H&M (tim redosledom) gde spazih par idealnih, ko-za-mene-šivenih farmerki. Gore uske, od kolena se blago šire. Deblji teksas, mekan, rastegljiv tačno koliko je potrebno.

Jedino što imaju ovaj čudni debeli pojas od platna… ma ko ga šiša, kupujem.

Sestri ponosno pokazujem “lovinu”, kad će ona zabezeknuto:

“Od kad si ti TRUDNA?”

Dakle, prva kupovina trudničke garderobe bila je takoreći intuitivna. Nosila sam trudničke farmerke mesecima pre nego što sam zatrudnela, a da niko nije primetio stvarnu im namenu. Pojas u koji treba da dođe stomače samo sam presavila preko struka i napravila – modni detalj.

Mnogo mi se svideo taj fazon ležernih pantalona i farmerki sa elastičnim pojasom.

Kasnije sam odabrala još jedne, bele lanene, sa „trudničkim“ pojasom ili nečim što na to liči. Nosila sam ih u drugom stanju, a nosim ih i sad. Elegantne su, udobne i pašu u svakoj prilici.

Drugo stanje me je upoznalo sa prijatnom činjenicom da se danas skoro svi odevni predmeti – pantalone, farmerke, suknje, šorcevi, čarape – prave u varijanti za trudnice sa širim pojasima ili proširenjem za stomak.

Kad protestujemo da ne želimo IPAK sve pare da spiskamo na trudničku garderobu, naše majke i bake zakolutaju očima i postave retoričko pitanje: Kako smo se mi oblačile kad nije svega toga bilo? Nismo valjda išle gole?

Ne znam, jel niste?

Nisu. I umele su lepo da se snađu. Od svih pomenutih načina da se u regularnu garderobu ubaci trudnički stomak najbolja mi je fora sa najobičnijom gumicom, sa kojom svake pantalone i farmerke koje imaju dugmiće i rajsfešlus mogu da se “podešavaju” u struku. Ispod je pokazni video.

Ali dođe taj trenutak (a povezan je sa naglim bujanjem stomaka) kada više ništa, ali baš ništa ne možeš da trpiš u predelu struka.

Haljine su rešenje. Važno je da budu mekane i da mogu da se prilagode oscilacijama telesne težine – pamučne ili od viskoze, kraće ili skroz dugačke. Šta da kažem, zaljubih se (trajno) u haljine, samo zahvaljujući trudnoći.

Ali trebalo je naći soluciju za hladnije dane.

I našla sam. U pantalonama na tregere, ali od ne od teksasa već od mekanog pliša ili nečeg sličnog (deklaracije sve teže dešifrujem). Moje sreće kad sam uskočila u tregerice koje ne zatežu, ne žuljaju, ne smetaju. Plovila sam kao barka ka tom novembru u kome će na svet doći moje škorpijsko dete.

I danas obožavam da ih nosim. Izgledam kao neka malo mračnija varijanta Super Marija, ali mogu da se spremim za dva minuta – za šetnju po kraju, odlazak u prodavnicu, šta god.

United purposes of vuneni džemper

Ništa me nije više irirtiralo u detinjstvu nego kad mi navuku džemperić od čiste vune od čega je gore mučenje jedino nositi rolku od istog materijala.

Kada sam postala sam svoj gazda u odevanju, navika da se na selo i u planine ide u udobnim što pamuk što sintetika trenerkama koje, zamislite, ipak ne greju noću kad temperatura spadne jedno deset stepeni u odnosu na dnevnu, dovela me do problema kako da se ugrejem. Bez da vučem perjanu jaknu svuda sa sobom. Leti.

Prekopala sam ormane sa starom garderobom i našla (iznenađujuće) lep vuneni džemper sa divnim “ivković pre ivkovića” šarama. Samo svedeniji – siva vuna sa crnim šarama. Nisu ga izeli moljci, poveći je (tako da nema gadnog osećaja grebanja), na kopčanje je pa može da se samo ogrne preko druge garderobe.

Kako sam najveća u trudnoći bila baš kad je krenula zima, Vunenko je zamenio jakne i kapute u koje nisam mogla da uđem, a kamoli da ih zakopčam.

Iz “sirogojno stila” uskočila bih ponekad u kaput na preklop koji sam pre nekoliko godina dobila na poklon. Nigde ne zateže, nema krut kroj, možeš da ga podešavaš kaišem kako se figura menja (što je u trudnoći posebno značajno). Od tad isključivo kupujem kapute na preklop zato što je jedan, a višestruko vredan komad garderobe – strukiran s kaišem kad se skockam ili bez kaiša za neku ležerniju varijantu.

Udobno u leptir rukavima  

Najmanje sam se bavila gornjim delovima garderobe. Imala sam majice i obične pamučne bluze u većim veličinama, apa drapa namene, koje sam u trudnoći mogla da navučem i da mi bude prijatno.

Ali, šta kad hoću malo da se sreducnem i izađem u svet? Za mene nisu bile rešenje one dekoltirane bluze sa visokim strukom koje se šire ispod grudi. A uske majice nisu dolazile u obzir, bar ne u poodmakloj trudnoći.

U ormanu se zadesio jedan komad viskoze sa tzv. leptir rukavima.

Pun pogodak! Zapitala sam se zašto ne posedujem više stvarni sličnog kroja jer… Lepršavo je. Lagano. Pristaje svakoj figuri (naročito ako u kratkom periodu prevališ put od mršavice do debeljuce). Posle porođaja sam ciljano tražila ovakve stvari i sad uvek imam imam bar dve majice/bluze sa leptir rukavima – idu uz farmerke, pantalone ili uske suknje.

Ne znam koliko sam i da li sam ikome pomogla ovim traktatom o garderobi i ličnom razvoju. Znam samo da sam verovala da ću tih nekoliko stvari koje namenski odaberem za trudnoću ubrzo odložiti u “arhivu”.

Nije uopšte bilo tako!

Ne samo da sam ih iznosala u drugom stanju, nego ih i danas rado nosim. I kupujem slične stvari. Dobro se prilagođavaju figuri i “otporni” su na oscilacije u težini.

Ko ima da doda, podeli, otkrije, komentariše, još ako ima malo više smisla od mene za modu i krojački zanat – naročito je dobrodošla/šao.