Uberi lepo cveće.

I eto buketa.

Nikakva filozofija.

Ah, uh, hm, ispostavilo se da postoji poneka caka – koju naučih – da i od (skromnog) izbora gajenog ili samoniklog cveća ovim neveštim rukama napravim raskošan buket, za poklon ili vazicu u svom domu.

I ne treba mi ukrasni papir, nego običan papir za pečenje.

Ali, krenimo redom.

Do pre nekoliko dana iz predmeta floristika znadoh tek toliko da uočim lep cvetak. Zanovetah da je osećaj za aranžiranje cveća nešto s čime se rađaš ili ne (uverena u pripadanje tvrdom krilu druge grupe). Pa ipak…

Ni na koji način planiran, povratak prirodi ove godine značio je dvorište ispunjeno poljskim, gajenim i samoniklim cvećem i biljem i sve me više svrbela ideja da zasučem rukave – i probam.

Avaj, ono što ja napravim više liči na nedefinisani džbun, nego na iole osmišljen aranžman.

Cveće imam, treba mi know-how, Nevena pomagaj

Negde sam pročitala da se kreativnost uči. Kreneš od nekih osnova, savladaš veštinu na bazičnom nivou, što ti daje samopouzdanje i vidik da se raskriliš, maštaš i daš svoj pečat.

Tako bih i ja!

Krenula sam od tutorijala na internetu, ali pod naslovima „kako da sami napravite prelepi buket cveća“ ili „pravljenje buketa cveća za početnike“ zaticala bih obično neku finu tetu koja iz rukava izvlači krin, orhideju i neku egzotiku, stavlja specijalnu mahovinu u staklene vaze i činije, sunđere potapa, pucketom prstiju materijalizuje raskošne trake, papire i ukrase i ja iz sekunda u sekund sve manje verujem da mogu nabrzaka, usput, u kućnim uslovima da kreiram ljupki, nenametljivi, a savršeno zavodljivi buket cveća.

Možda samo ne umem pametno da pretražujem net.

Bilo kako bilo, prelazim na plan B.

Poharam dvorište (i komšijsko, uz dozvolu) i na poslužavnik od pletenog pruća poređam: ruže, hortenziju komada jedan, cveće po imenu debela koka (sve je popularnije u cvećarstvu), Lepog čoveka i razno livadsko cveće kome ime ne znam al mu tepam Žuća i slično. Za dekoraciju sam izdvojila zelenilo u vidu grančica iz nekog žbuna sa bobicama i kao kosa dugačke i tanke vlati pampas trave.

Krenem ka Neveni i njenoj cvećari, rekla je da može da mi pomogne.

I sama je veliki ljubitelj poljskog i samoniklog cveća i trudi se da svojim aranžmanima podržava prirodnost i lepotu jednostavnosti. U tom duhu bira cveća za svoju radnju i teži da što više sarađuje sa lokalnim uzgajivačima.

Bio je dovoljan letimičan pogled na moj poslužavnik, pa da se njeno lice ozari i usmeri na to šta lepo možemo da napravimo od svega što sam donela. Za prvi buket je odabrala ruže i hortenziju kao glavne igrače, a u „livadskom buketu“ pokazala je kako od cveća koje nam je svima dostupno možemo da napravimo čaroliju.

Nevena ne veruje u stroga pravila u cvećarstvu, pa ni kad se obraća apsolutnim početnicima (meni) od nje nisam čula izjave tipa Ovo nikako ne smete ili Ovo morate…

Snimajući video, izdvojile smo neke smernice i predloge koji definitivno pomažu da u kućnim uslovima, bez mnogo pripreme, napravimo aranžman kojeg se ne bi postidela nijedna cvećara sa stilom. U stvari, kad smo završile snimanje jednu mušteriju je privukao upravo buket od cveća koje sam donela iz seoskog dvorišta.

Ispod se nalazi video u kom smo prikazale, step by step, uuu baby (ko nije slušao New Kids On The Block u detinjstvu nek ignoriše ovaj stih), kako su nastajali buketi, a za one koji više vole tekstualne tezice izdvajam najvažnije momente u nastavku.

Od materijala i opreme potrebni su:

• sveže gajeno ili samoniklo cveće iz dvorišta, livadsko cveće od bakice s pijace ili iz nekog samoniklog kutka prirode
• rukavice za rad sa trnjem (floralnog dezena, ako ćemo da se unesemo u priču)
• neko kanapče ili traka za povezivanje stabljika. Nevena preporučuje rafiju u natur boji

Taaako. Sad možemo da pređemo na akciju, onaj deo gde se moji prsti spetljaju, mozak zavrne u čvor, šta sa tako raznolikim cvećem, koje vrste spajati, gde šta zadenuti, na kojoj visini, koje boje se dopunjuju…

Nevena mi je odagnala mnoge nedoumice, a evo što sam od nje naučila.

Formiranje dva buketa od svega onog što sam donela od kuće (pogledaj video):

• voditi računa da stabljike cveća budu što duže
• osim trnja skidaju se i donji listovi da bi se lakše spojilo cveće, ali i da bi duže trajalo ako se buket smesti u vazu sa vodom (sprečava se truljenje)
• nisam mogla od Nevene da izvučem (a nisam ni upirala) striktna uputstva za uklapanje cvetova – koje vrste i koje boje se dobro kombinuju – ali sam iz njene priče i rada razumela da lepoti buketa doprinosi kreiranje palete boja, od svetlijih ka tamnijim nijansama iste ili kompatibilnih boja
• dekoracija u vidu zelenila, grančica i listova, može da bude zastupljena 30 – 40 odsto u odnosu na cveće, ali i ne mora. Nevena voli manje zelenila u svojim aranžmanima, a ja laički primećujem da su zelene grančice pomalo izdignute u odnosu na same cvetove
• zgodno je da se cveće u buketu ređa blago kaskadno, tako da svi cvetovi budu u celosti vidljivi
• efekat većeg, bogatijeg buketa dobija se ako se stabljike slažu u X: gore je široka „krošnja“, otprilike na sredini se snop sužava i tu se vezuje, da bi se potom opet granao

Kako uviti buket?

Parola – snađi se.

Mogu da upotrebim ukrasni papir iz knjižare ili da za ovu namenu preko interneta naručim papir i trake koje mi se sviđaju (mnogo veća ponuda).

Nevenin izbor je kraft papir u smeđim nijansama, koji na sebi može da ima interesantne printove, poput ovog sa notama koji je koristila za dvoslojno uvijanje jednog od buketa, u kom je beli papir osnova na kojoj dolaze do izražaja boje cvetova.

Za drugi je poslužilo parče tekstilne rolne bež boje, ali rešenje može da bude i mnogo jednostavnije. Nevena mi reče da posao ukrasnog papira, i to vrlo efektno, može da odradi i običan papir za pečenje – beli ili tamniji.

Ukapirala sam. Bar mislim. Rezultat onoga Uberi lepo cveće iz bašte i napravi buket, uz moj dodatak Otidi kod nekoga ko može da ti pokaže kako se to dobro radi, bio je preda mnom i bio je predivan.

U komada dva.

Sveže i prirodno cveće. Ne treba mnogo muke da od toga napraviš rapsodiju boja i mirisa, mada je kod mene u početku moralo na gurku.

Kada smo se kod kuće nadivili cveću u lepom papiru, pažljivo smo buketiće prebacili u staklene vaze (preciznije tegle), a jednu od njih smestili u četvrtastu saksiju. Još jedan pogodak u aranžiranju.

Ako svakodnevno menjam vodu i skraćujem stabljiku za po jedan centimetar, cveće može da potraje i do dve nedelje.

Čak i moja majka, prekaljeni samouki aranžer cveća, šišarki, kamenčića i koječega još, podigla je obrvu u znak odobravanja. Nevena zna šta radi, a sva je prilika da ću umeti i ja da manje više znalački zadenem cvet.

Zašto je cvećara Lelish meni najomiljenija?

Nešto pre nego što sam došla da zapitkujem Nevenu o aranžiranju cveća uveliko sam se zalepila za izlog nove cvećare u gradu Aranđelovcu. I zatreskala u ono što vidim pred sobom. Od dizajna logoa pa do lepo uređene i prostrane unutrašnjosti, bez pretrpanih polica i cveća naguranog u svaki kubni centimetar prostora. U takvoj atmosferi do izražaja su došli interesantni i nežni cvetni aranžmani vlasnice radnje, Nevene.

Interesovalo me kako je ušla u cvećarski posao. Nasuprot mojim pretpostavkama o maleckoj Neveni koja od kad zna za sebe obožava cveće, plete venčiće i pravi kobajagi cvetne bašte, kod nje se interesovanje javilo tek pre dve ili tri godine. Nemogućnost da nađe zaposlenje u svojoj struci donekle je poguralo priču, iznajmila je lokal i više nije bilo nazad.

Ni u jednom malom biznisu ne cvetaju SAMO ruže, ali iz Neveninog iskustva jasno je da kad napraviš izbor, uložiš ljubav i dosta truda, kockice se poslože, a mušterije pristižu bez velike reklame. Omiljena anegdota mi je kako je porodica (tačnije sinčić) pomogla Neveni da dođe do prijemčivog naziva za svoj brend. Pričale smo kako je kad ti „zapadne“ da budeš i aranžerka cveća i dostavljač i menadžer, pa i dizajner logoa za cvećaru i sve te uloge nosiš sa osmehom znajući da radiš za sebe i svoje snove.

Naš razgovor pogledajte pogledajte i poslušajte ovde: