Pod ovim Nikad joj ne dosadi, što je nedostižna utopija, podrazumevam da ima stvari koje mojoj ćerki (od 15 meseci) svakodnevno drže pažnju duže od 10 minuta.

Malo li je?

Zvuči skromno, rekla bih pre nego što sam postala roditelj.

Sad kažem jupi jer znam da je svaka dečja igra koja se može meriti minutima (a ne sekundama ili brzinskim ignorisanjem) u ovom uzrastu – velika stvar i za dete i za roditelja.

Pritom ne mislim na stvari za koje je potrebna stimulacija Hajde pokaži mi…hoćemo da pogledamo zajedno? itd, već na igračke i predmete za koje se sama hvata, što se kaže, na keca i uvodi ih u svoj svet igre.

U grupu favorizovanih upali su neki predmeti koje smo mi izabrali za nju (nagađajući da bi mogle da joj se svide), ali i stvari koje smo odranije imali u kući i ni slutili nismo da će toliko da okupiraju njenu pažnju.

Magneti naši nasušni

Magnete za frižider obožava i ushićenje ne prestaje već neko vreme. Od trenutka kad je mogla da se uspravi, posegnula je za njima. Kako i ne bi: magneti su šareni, maleni i može da ih “vozi” po površini frižidera. Naučila je da ih odlepi i shvatila da ne prijanjaju na druge površine (na šporet, recimo). Kod nas ih nije bilo mnogo, uglavnom su to bili suveniri sa putovanja, pa smo fundus dopunili kupovinom novih, u obliku balona, sladoleda i životinja.

Cena: oko 200 dinara po komadu (u knjižarama).

Old skul knjige za decu

Ima i savremenih slikovnica i knjižica koje voli, ali moja ćera OBOŽAVA one iz maminog detinjstva i starije (pre 1980. godine). Sva važna ih otvori, proučava, prelistava, prstićem pokazuje na kucu, kravu, vrapca, bebu – sve uz propratnu onomatopeju.

Razmišljala sam u čemu je fora – ljubav prema antikvarnim izdanjima još ne dolazi u obzir, pre će biti da su nekada ranije izdavači i urednici veću pažnju posvećivali ilustracijama i njihovoj prijemčivosti za decu – pa tako u tim starim knjigama nema mnogo cirkona, blještavih princeza koje liče na vanzemaljce sa preuveličanim očima i životinja za koje ni ja nisam sigurna da li su kuce ili mace, žabe ili bube (svaka čast izuzecima).

Mi smo imali sreću da na tavanu porodične kuće na selu nađemo prava mala remek-dela (od Ćopičeve Ježeve kućice i Mačka u čizmama pa sve do knjige za predškolce Dar uz bukvar), koja svojim maštovitim i razigranim ilustracijama pomeraju granice uzrasta kome su namenjene.

Cena: nula dinara, ali bogatstvo dugujemo baki koja je moje slikovnice i knjige sačuvala za nove generacije.

Piši – briši magija

Tablu za pisanje i crtanje ugledale smo na jednom dečjem rođendanu i odmah smo odlepile za njom – ćerka i ja. Ajd da se pohvalim (iako me gomilica nikad zavoljenih igračaka koje čuče u ćošku sobe opominje da ne bi trebalo preterano da se sokolim) da sam imala predosećaj da će to biti ljubav na prvi, drugi i mnoge kasnije poglede.

Piši – briši tabla stigla je u naš dom u vidu poklona od moje sestre (prethodno sam se raspitala koliko košta, da tetku ne bacamo u preveliki trošak). Dobili smo zabavu za celu porodicu i to nam je postao neizostavni dnevni ritual.

Malecka je brzo naučila da povlači linije, senči i, kad treba, jednim potezom sve izbriše. Onda okrene olovku ka nama – zna se šta to znači – da joj crtamo životinje i decu, sunce i jezerce, medu sa bicepsima (za ovu poslednju kreaciju kriv je ujak – čezne za teretanom dok sprema ispite).

Ako se neko od nas iskaže kao vešt crtač, nagradi ga tako što poljubi crtež, sva raznežena, a onda hitro pređe brisaljkom preko njega. Čista magija.

Nismo zapostavili bojice i papir, ali sada joj je PišiBriši zabavniji jer je dinamičniji – slike nastaju, menjaju se i nestaju kao na filmskom platnu.

Cena: oko 1.500 din u dečjim radnjama

Nalepnice za knjige, vrata, prozore, zidove…

Dečje nalepnice “rade” na tako mnogo nivoa: zabavno ih je odlepljivati sa podloge, lepiti na predviđeno mesto u slikovnici ili bojanci (uz asistenciju odraslih, zasad), a onda prelepljivati unedogled na vrata i ostala za-to-nepredviđena mesta (ako matorci dozvole).

Kao već iskusni dobavljač knjiga sa nalepnicama, rekla bih da su najzgodnije nalepnice malo većeg formata (za baratanje manjim potrebna je veća umešnost prstića) i prepoznatljivih motiva (domaće i divlje životinje, kućni ljubimci, deca, igračke) preko kojih decu možemo da učimo imenima i značenjima. Dinosauruse i kamione smo ostavili za kasnije.

Cena: od 300 dinara pa naviše koštaju bojanke i crtanke sa nalepnicama, a mogu da se nađu i knjige ispunjene nalepnicama

Tiha knjiga kojoj se glasno radujemo

Sve je počelo (a zamalo da se završi neslavno) kad sam se ko mlad majmun primila na you tube tutorijale o ručno rađenim knjižicama za decu, tzv. tihim knjigama (kako izgledaju i kako se prave). Čežnjivo gledam u te šarene stranice od tkanine, ovde perla, tamo čičak-traka, a ja jedva umem dugme da ušijem.

Ima ko ume.

Obratim se baš divnim devojkama iz Feltro Magica-a koje prave ove knjige po narudžbini. Mi biramo broj strana, tematiku i zadatke na osnovu uzrasta i interesovanja deteta. Posle nekoliko nedelja stiže nam knjiga za igru i učenje na kućni prag i…

I ništa.

Pa šta ako se na prvoj strani nalazi cela farma životinja – krava, svinja, ovca koje mogu da se izvuku iz knjige i stave na prste, pa šta ako se usta nilskog konja otvaraju i otkrivaju velike zube koje treba oprati sa četkicom i, najzad, zar bi trebalo da me fascinira što se iza krila koke nalazi jedno malo pilence koje vapi da ga otkrijem i izvadim iz džepića u obliku jajeta?!? Pogled moje ćerke je govorio više od hiljadu reči.

Bila sam razočarana što joj se tako fenomenalna knjižica nije dopala (ko zna, možda sam je i ja svojim prevelikim očekivanjima odbila od poklona). Ostavila sam knjigu na vidnom mestu, za svaki slučaj.

Prolazili su dani, ponekad bi je u prolazu samo okrznula. A onda sam je jednog dana zatekla zadubljenu u igri sa Tihom, sledećeg dana mi je donela majušno pile iz knjige da ga zajedno vratimo njegovoj mami, pre neki dan smo se igrale pozorišta sa figuricama za prste…  Cena: oko 400 din po stranici

Dalji razvoj događaja

Kod dece se sve tako brzo menja, nikad niste načisto da li će ono što ih danas zabavlja sutra uopšte figurirati u njihovim životima.

Kod moje ćere se posle pet meseci sve preokrenulo. Magnete snimi u prolazu, PišiBrišija samo povremeno udostoji svog žvrljopisa. Opet, neke uporno ignorisane igračke su doživele renesansu. Lutka beba se sve više drži u naručju, hrani, nosa i stavlja na spavanje.

Stoji i da je svako dete individuica za sebe i da ono što jednog fascinira drugog ostavlja ravnodušnim. Kad se sve to ukrsti, ispada da je odabir igračaka i igrica jedna velika lutrija, iz koje se samo ponekad izvuče premija.

Mi se trudimo da im damo što više mogućnosti za igru, uključimo maštu, razmenimo ideje sa drugim roditeljima, potražimo inspiraciju u običnim stvarima i kupimo po neku novu.

Jel to dobitna kombinacija?

Imaš li neki predlog? Kako da doskočimo dečjoj pažnji u ovom uzrastu?