Korak po korak do igraonice za decu u sopstvenom dvorištu

Bilo je to pre korone (izgleda sa će se sada tako računati vreme), negde u januaru, jednog od onih (ne)uobičajeno lepih i toplih dana. Uputili smo se ka beogradskoj Adi, da upijemo malo sunca i udahnemo čistog (nezagaravljenog) vazduha.

Iza nas su bile preležane boginje (i ćerka i ja) i sijaset infekcija, prehlada i bezuspešnih adaptacija na vrtić. Predugo u zatvorenom prostoru, predugo bez druženja sa decom.

Gledamo kako uživa u jednoj drvenoj igraonici, pentra se uz kanape, ljulja, sklapa prijateljstva i svako malo juuuriš – niz tobogan. Pijackamo limunadu, ispijamo kafu, naručujemo dezert – ćerka se ne zaustavlja.

Zaključujemo da se nakupilo energije, da joj baš prija da bude napolju u prirodi, ali i da je ovaj drveni svet u kom se obrela nešto posebno. Nisu tek tako nabacani elementi za igru. Sve je lepo povezano u celinu – ljuljaške, penjalice, viseći mostići – sa drvenim kućicama na spratu, ljupkim zelenim prozorčićima i vratancima.

Ma ja bih se uštekala gore, kad deca odu kućama.

Bilo nam je divno svima, nama da posmatramo, detetu da uživa.

Otkud nam uopšte ideja za dečju igraonicu na pljuc od kuće?

Kako to biva 2020. godine, karte su se se izmešale, iz špila su ispali džokeri i ko zna šta sve još, da se ne frljam sa metaforama. Zvanični karantin nas je zatekao u razmišljanju (u trideset i kusur kvadrata) kako da detetu organizujemo bilo kakvu (dozvoljenu) aktivnost kad je već dobar deo prethodne i ove godine provela između četiri zida.

Kad su se stekli uslovi, došli smo na selo u vikendicu.

Dvorište, sloboda. Umesto zareza može i znak jednakosti.

Jedna planina je ravno ispred nas, prema njoj se ravnjamo i dižemo pogled ka njoj kad raspoloženje nije na nivou. Moja prababa je govorila da pred oluju imaš utisak da ti se planina približava, i da najgore nevreme dolazi otavle. Bila je u pravu. Kad se nebo raščisti, naša šumadijska planina kao da je koračajući unazad zauzela staro mesto, a mi možemo opet napolje.

Mnogo ljudi je pohrlilo u sela, šume, traže svoj kutak kraj reka ili upoznaju planinske vrhove.

Setili smo se i starih vikendica, podšišali travu i zasadili cveće. Mi našu nikada zaboravljali nismo, al uvek se dolazilo i odlazilo na brzinu, taman se skrasiš, vreme isteklo, pakuj kofere.

Sad je drugačije. Više (neplaniranog) vremena i više ideja za uređenje. I tako mic po mic, setismo se čarobne drvoigraonice sa Ade. Ako ćemo da letujemo, a možda i zimujemo na selu, ima logike da…

igraonica za decu drvene kucice za decu u dvoristu

Jeste, nikla je u dvorištu naša šumska igraonica. Kako?

Guglajući uporno „kućice od drveta za decu“, „oprema za igraonice“, „igraonice za decu za dvorište“… pronašla sam više proizvođača koji napravljene elemente za dečje kućice i igraonice sklapaju na licu mesta. Zaključili smo da kvalitet drveta i funkcionalnost modela nije svima prioritet, a da ne pričam o prebukiranosti proizvođača mnogobrojnim narudžbinama (u novonastaloj „stayathome“ situaciji).

U istraživanjima uvek smo se vraćali Drvenom svetu, na kraju ih kontaktirali, a dok smo pregovarali o modelu igraonice i roku izgradnje, shvatili smo da su oni napravili čarobnu igraonicu na Adi. Kockice su se složile, njih ćemo i da pričekamo ako treba.

Kako smo došli do tačno onoga što želimo?

Najpre smo pregledali sve modele koje imaju. Radosnica je mini kućica sa tremom i terasicom, Krivokućica nepravilnih dimenzija podseća na čarobnu kolibicu iz Alise u zemlji čuda, iz Vodenice se toboganom direktno izleće iz kuće…

I na kraju, ono čemu smo se nadali i o čemu smo maštali – Šumska igraonica, koja obuhvata i drvene kućice (u prizemlju i na spratu), ali i mnoštvo elemenata za aktivnu zabavu- od ljuljaški i tobogana preko zida za penjanje i visećih mostića do šipki i konopaca za penjanje.

Kada smo izabrali model, razgovarali smo sa Aleksandrom iz Drvenog sveta, šta bi mi promenili/dodali i oduzeli u odnosu na tipski model. Sve smo stavili na papir, a pošto u porodici ima onih koji barataju programom zvanim Autoked, osvanuo je projekat naše Magične igraonice sa svim elementima i pozicijom u dvorištu.

I dalje nisam imala pojma kako će ispasti na kraju, ja, Društvena Nauka, operisana od mera, kota i orjentacije u prostoru. Dve kućice, okej, tu i tamo ljuljice, tobogan, kakve su ovo linije, ma dobro, videću kad se završi…

Kad smo to utvrdili, Aleksandar je svratio do nas da vidi „stanje na terenu“. Idealno bi bilo da se kućica montira na ravnom travnatom terenu. Idealno, ali neizvodljivo kod nas.

Dvorište je pod kosinom, izabrali smo doduše najravnije parče zemlje, al moraće da se izravna betoniranjem. Odlučili smo da sami to uradimo (po instrukcijama proizvođača) da bi ljudi mogli odmah da pristupe montaži u dogovorenom terminu.

Tako i bi.

drveni svet montaza drvene kucice u dvoristu igraonica za decu

Dva dana su Aleksandar i kolege radile na igraonici, a ćerka, drugari iz komšiluka i ja treptali na TO što raste u našem dvorištu. Drvene grede od punog drveta, šrafovi, brusilice, burgije, pile i tihi majstori koji rade kao pčelice u košnici.

Deca su bila radoznala i nestrpljiva, gde ide ovaj šraf, kakav je ono lanac, gde će biti ljuljaška, ja sam prvi video zelena vratanca, smem li da priđem da pipnem, to nemoj, ono smeš… Bilo mi je drago da učestvuju u svemu, bar kao posmatrači ili povremeni diskretni pomoćnici.

Ali je u meni, istovremeno, rasla neka zebnja.

Treba li nama igraonica u dvorištu? Kakvu poruku šaljem detetu, obasipajući je svim mogućim animacijama? Razmazićemo je, možda neće ceniti kad joj je sve ispred nosa. Ili je trebalo da sami napravimo nešto, onako porodično, neku našu verziju krivokućice i radujemo se svojih ruku delu koje možda neće potrajati do naredne sezone, ali ipak…

Nema nazad.

Radovi su završeni kad je već padao mrak i otišle smo na spavanje uzbuđene, svaka iz svojih razloga.

Ujutro, čim smo otvorile oči, potrčale smo do prozora da vidimo šta je ispalo. Pogledale smo se i nasmejale – tu je, stvarno je u našem dvorištu i izgleda divno!

Vila Sunca i Vila Meseca u kafeteriji

Sjurili smo se u dvorište i ćerka je oprezno ušla u kućicu u prizemlju. Zatvorila je zelena vratanca sa prozorčićem. Sačekala sam neki minut, a onda kucnula:

„Komšinice, ja svratila na kafu.“

Izašla je. Oči su joj blistale.

„O, komšinice, važi. Samo da proverim ručak i skuvam kafu. A onda ću ti otkriti jednu tajnu.“

drvene kucice za decu u dvoristu

„Uz kaficu“ mi je pričala da u kućici postaje vila i dobija čarobni štapić. Ona je Vila Sunca, a ja ću biti, ona će mi to završiti, Vila Meseca. Ušle smo u kućicu (na gornjem spratu mogu da se ispravima, jupi), pipnula me i svečano najavila: imaćeš ljubičastu svetlucavu haljinu, hm…da vidim, dajem ti srebrni rajf i krila. Priča se nastavljala u nedogled, pod krovićem šumske kućice.

Prelazimo na sprat i vila ne preza da zgrabi čekić i nešto majstoriše u svojoj novoj radionici (diskretno je opominjem da ne čuka zidove kućice već samo svoju podlogu za šrafove). Njen najbolji drug, izgleda šef radnje, obećava da će mi isporučiti neki alat, ali za deset dana (zlatan je).

Kasnije sam ispala iz kombinacije, došlo je još drugara, ljuljaške su baš kako treba, zid za penjanje izazovan ali savladiv, preko visećeg mosta je najzabavnije pretrčati do tobogana, spust slobodnim katapult stilom, pa opet do kućice u prizemlju.

aktivnosti za decu u prirodi igra razvoj igraonica na otvorenom

Moje sumnje su se raspršile i sela sam nedaleko od dece da popijem, ovog puta izistinsku, kaficu i uživam u pogledu na našu šumadijsku igraonicu.

Vredelo je.

Pošto smo prošli sve faze, od odabira modela drvene igronice i kupovine do montaže, izdvojila bih nekoliko nama bitnih stavki:

  • Prvo i osnovno izabrati firmu koja koristi kvalitetne materijale i elemente (a ne drvo šper ploči nalik itd), što znači da će proizvod biti dugovečan i bezbedan za decu. (mislim da smo napravili dobar izbor, ali ću svakako za godinu dana pisati kako se pokazala igraonica, da li se pojavljuju oštećenja ili ne).
  • Koliko će igraonica da traje ne zavisi isključivo od proizvođača, već i od naše brige: 1)Drvo treba bar jednom godišnje da premažemo bojom na uljanoj bazi; 2) Pred zimski period ili odlazak iz vikendice bilo bi dobro da kupimo dovoljno veliki ciradu i zaštitimo igraonicu od kiše i snega (pojedini delovi kao što je tobogan mogu se odšrafiti i skloniti u garažu ili podrumske prostorije)
  • Ovaj sledeći korak zapravo treba da ide na početak, al takav je moj tok misli. Dobro razmisliti gde smestiti igraonicu! Mi nismo imali mnogo izbora zbog kosine terena, ali ako su mogućnosti veće bilo bi dobro da je neka krošnja u blizini ili kuća, da baca hlad, jer je leti teško izdrživo biti na direktnom suncu. Opet, za one koji igraonicu prave u dvorištu u kome žive preko cele godine, ima rezona da je postave na osunčanom mestu, jer će deca moći da se igraju tokom hladnih dana. U svakom slučaju, razmisliti o tome i šta je optimalno rešenje za sva godišnja doba.
  • Na kraju, jedna sitnica koje smo se dosetili, a koja se već pokazala veoma zgodnom, je da se na sve prozorčiće i otvore na kućicama sa unutrašnje strane zaheftaju plastične mrežice kao najefikasnija odbrana od skakavaca, komaraca, ali i opsanijih osa i stršljenja koje izuzetno privlači drvena građa. Mrežice su najbolje rešenje jer i dalje propuštaju dovoljno svetlosti i deca kroz njih vire napolje.oprema za igraonice tobogan ljuljaske penjalice sipke na otvorenom dvoriste deca igra fizicka aktivnost

Volela bih da čujem vaša iskustva, i vas koji ste tek u fazi „idejnog projekta“ i vas koji ste već sve sproveli u delo. Takođe, veoma me interesuju utisci čitalaca koji su se odvažili da sami naprave kućice od drveta ili igraonice za decu. Pretpostavljam da je to posebno iskustvo, za roditelje i decu. Oko čega ste se premišljali, gde ste nabavljali opremu, šta je bilo najteže a šta najlepše u porodičnom poduhvatu i koliko vremena je trebalo da dečje carstvo osvane u dvorištu…

(Visited 642 times, 1 visits today)

Šta ti misliš?

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

ten + nine =