Zašto baš ove knjige obožavamo i dete i mi

Za mene, starog knjiškog moljca, neopisivo je zadovoljstvo čitati detetu i sa detetom.

U ovom tekstu istražujem šta opredeli naš mali čitalački klub uzrasta od tri do 40 godina (u njemu je i tata koji sve tečnije čita, skoro da više i ne sriče) da se određenim knjigama vraćamo iz dana u dan, a druge zaobilazimo kao smrdljiv sir.

Mogla bih da kažem “lični afiniteti” i da završim tekst, ali smatram da ima ima još ponešto da se doda.

U većini slučajeva ukus nas odraslih i deteta se poklapa – ono što je našoj devojčici zanimljivo, ni nama ne dosadi. Ili je obrnuto?

Američki pisac Nil Gejmen rekao je da treba dobro da pazimo koju knjige kupujemo svom detetu jer ćemo je verovatno čitati milion puta, možda i pet puta dnevno.

Zvuči sebično, ali nije.

Ako je nama knjiga zanimljiva, moći ćemo da damo sve od sebe, da se uživimo i da je interpretiramo detetu na zabavan način. Da oponašamo glasove, gestikuliramo, pravimo spektakl…

U suprotnom, za nas će čitanje biti još jedna dnevna obaveza koju treba da odradimo, ma koliko je sebi predstavljali plemenitom i važnom za detetov razvoj.

Kaže još Gejmen da je čitanje knjige postao toliko važan ritual u njegovom životu sa ćerkom da i kada je odlazio na put, sa sobom je nosio jedan primerak knjige, a drugi bi ostajao kod kuće i u dogovoreno vreme svakog dana bi je nazvao telefonom, da nastave sa čitanjem. Veoma emotivno je doživeo kada mu je ćerka jednog dana rekla da će knjigu dovršiti sama – znao je da je sa tim zajedničkim ritualom gotovo.

Dakle, uživajmo u čitanju sa decom dok možemo i dok nam dopuštaju.

Kako izabrati knjigu za trogodišnjaka

Za razliku od dece, mi matori imamo predubeđenja, predrasude, predefinisan ukus, zacementirane stavove – i to nas košta… košta nas i knjiga koje smo kupili, a koje samo fenomenalno ukrašavaju police – i ništa više.

Deca nešto ne trzaju na isiljeno kretivne, nadmaštovite, ubeđeno vrcave sadržaje, jer ih sve to emotivno ne dotiče. Još uvek se čudim kako sa lakoćom osete šta je prava emocija u tekstu, a šta je fejk.

Ako načuljite uši i otvorite oči za ono što se vašem detetu sviđa, možete i vi nešto da naučite o književnosti i životu uopšte. Posledično, sve manje grešite u izboru literature za decu, dok ste vi ti koji se uopšte nešto pitate 😉

Moje trogodišnje dete voli priče sa autentičnim likovima, ispričane na jednostavan način, duhovito, a posebno se prima na repetativne forme, još ako su u stihu, otvoren je put njenoj želji da zapamti tekst i sama ga izgovori (kao da čita).

Više meseci brujimo o Grozonu i pametnom mišiću, koji uspešno izmiče šapama divljih zveri:

Krenuo mišić kroz gust i taman gaj.

Vide ga lija – za nju je on dobar zalogaj.

“Kud žuriš, smeđi mišu, kroz ovu divljinu?

Svrati bolje na ručak u moju jazbinu.”

“O, lijo, hvala ti do oblaka čak

– već me je grozon pozvao na ručak.”

Dušu dalo da oponašamo glasove i delimo uloge.

Pauze, naglašavanje određenih reči, onomatopeja, sve nam je došlo prirodno.

Mojoj ćerki se toliko osladilo, da opominje svakog ko krene da čita priču iz njenih knjižica ravnim tonom.

Kad sam je upoznavala sa pesmama i pričama iz mog detinjstva, pa i onim iz davnijih vremena, bila sam oprezna, pitala sam se šta ako joj taj jezik bude rogobatan, nerazumljiv.

Naravno, pogrešila sam. Stihovi čika Jove Zmaja, vanvremenski su – ja vam svedok. Gledam dete kako se kikoće, navija, uzvikuje dok recitujemo:

“Sve ih je upiso

U katalog, male,

Pa ih je prozivo –

Verujte, bez šale.” (Pačja škola, Jovan Jovanović Zmaj)

Stihovi se sa stranica knjige prelivaju u stvarnost, pa bi u katalog sad moja ćerka (kao stari patak pačiće) da upiše našeg psa Lazu i da ga nauči da čita i da igra balet.

Na našu radost, pojedini izdavači su sastavili nove zbirke od starih bisera književnosti za decu. Mi smo se oduševili izdanjem Kreativnog centra Plavi zec, u kojoj su oživljeni stihovi i priče čika Jove Zmaja, Gvida Tartalje, Miroslava Antića, Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Momčila Tešića

Ova zbirka je utoliko vrednija što se detetu može čitati od najmlađih dana (zahvaljujući divnim ilustracijama Suzane Kubinec), iako je namenjena predškolcima i mlađim osnovcima.

Nema dečje književnosti bez bajki (moje je mišljenje).

Izbor knjiga je veliki, ali ne nužno i kvalitetan. U Laguni smo naišli na zanimljivu zbirku Najlepše bajke braće Grim, prilagođenu nižem uzrastu dece u smislu dužine i jednostavnosti teksta. Svaku bajku prati ilustracija drugog autora, potpuno originalna (bilo da je u pitanju tehnika crtanja ili izbor motiva i detalja koji je ilustrator odlučio da uključi u svoj crtež).

Koliko su ilustracije važne za priču i dečji doživljaj iste možda sam mogla da naslutim, ali ne do kraja.

Izeš knjigu bez slika – ali kakvih?

Da bih otkrila šta još neku dečju knjigu čini THE knjigom u našem univerzumu, naravno da sam se morala dotaći Strašne priče, koju naprosto obožavamo.

Kolektivno.

Guglam ime autorke i naiđem na veoma zanimljiv intervju koji je dala Danasu (evo linka). Doživim AHA momenat u pasusu u kome objašnjava da slikovnica nije puka ilustrovana priča, već igra u kojoj pisac i ilustrator imaju svoje originalne korake kojima tvore jedinstveno iskustvo priče (kitnjasto parafraziram).

I sama sam znala da treba da idem dalje od prepričanih bajki sa kompjuterski renderovanim slikama, ali priznajem da na ove nijanse nisam obratila pažnju.

Sve do sad, kad opet prelistavam Strašnu priču i shvatam o čemu je Ana govorila.

Ilustracije Dušana Pavličića su mnogo više od striktnog ilustrovanja teksta, one otvaraju vrata za drugačija tumačenja i nove verzije priče.

Zašto se Zmaj češka repom u obliku strele, kako može da poleti sa tim malim krilcima i kako se uopšte nađe u sobi sa radoznalim princom Almom, kad je rečeno da je previše veliki da bi proturio glavu kroz prozor palate – sve su to pitanja moje male Almice 😉 proistekla ne iz teksta već iz gledanja u slike, u izraze lica, detalje.

Knjigu sam kupila pre godinu dana i poseban gušt je posmatrati kako se detetova uloga menja – od nekog ko pozorno sluša do toga da preuzima vodeću ulogu, “čita” određene delove, postavlja pitanja, izmišlja nastavke priče.

Što znači, nije nam ni najmanje dosadila. Dopao nam se i nastavak, Strašno strašna priča.

Kao i uvek, najbolje momente ne stignemo da zabeležimo kamerom, ali evo otprilike kako zvuči kad se dohvatimo knjige:

Vaša pažnja, ako već nije, svakog časa će da ode u d.s. (dalje sfere, prim. aut.), te ovde zastajem sa (uslovno rečeno) analizom i bacam se na top listu našeg čitalačkog kluba uz kratka objašnjenja razloga obožavanja određenih naslova.

Biću sretna ako vas je ovaj tekst podstakao da porazmislite o knjigama uz koje rastu deca, nije samo fraza kad se kaže da je jako bitno kakve im sadržaje serviramo jer ako želimo da izgrade svoj ukus i da razvijaju maštu, bar u prvim godinama života trebalo bi da im pružimo kakav-takav izbor.

Top lista knjiga* u našem čitalačkom klubu trenutno izgleda ovako:

*na listu smo uvrstili samo izdanja domaćih i stranih autora koja se trenutno mogu naći kod nas (tema posebnog posta mogu biti stare knjige iz edicije Sa našeg tavana 😉 ili one koje smo dobili/naručili iz inostranstva)

  • Strašna priča i nastavak Strašno strašna priča (Kreativni centar, Ana Đokić, ilustrovao Dušan Pavličić)

Ono za šta je strašni Zmaj mislio da je izolovan slučaj (izvesni princ Almo u davnoj prošlosti ga se uooopšte nije plašio) u današnjem svetu postaje pravilo – ama baš niko ga se ne plaši i gotovo svi bulje u svoje mobilne telefone. Zanimljivo mi je što je autorka odabrala različite epohe, za prvi deo priče i nastavak, pa iz donekle bajkolikog okruženja vitezova i kraljeva prelazimo u sadašnje vreme koje je bliže našoj deci, ali ga doživljavamo iz vizure Zmaja, koji samo što se probudio iz stogodišnjeg sna.

  • Grozon i nastavak Grozonovo dete (Kreativni centar, Džulija Donaldson, ilustrovao Aksel Šefler)

Da li bi vam prijala od grozona sarma? Ne? Ni nama. Ali prosto se topimo od zadovoljstva čitajući avanture jednog sasvim malog miša koji uspeva da nadmudri sve divlje zveri, uključujući i grozona. I njegovo dete.

  • Najlepše bajke braće Grim (Laguna, prepričala Stefanija Leonardi Hartli, ilustracije više autora)

Stare dobre bajke, Ivica i Marica, Motovilka, Kraljević i žabac, friško prepričane i sa originalnim ilustracijama više autora.

  • Priče sa šest kontinenata (Laguna, prevod Dijana Radinović, ilustrovao Ričard Sajks)

Jedna od nama najomiljenijih. Kako je lepo što možemo da saznamo kako je pauk Ananasi doneo priče svetu (afrička priča) ili doznamo kako su kenguri dobili torbe (legenda iz Australije).

  • Kišna kraljica (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Snežana Gnjidić, ilustrovala Tijana Knežević)

Priča o Kišnoj kraljici koja u kapi kiše stiže do male Marije i pravi joj društvo dok je prehlađena još jedan je primer harmonije teksta i slike, svaka stranice poziva da otisnemo u izmišljeni svet kojim plove dve prijateljice (pomalo me podseća na Alisu u zemlji čuda).

  • Priča o kolutu sira (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sonja Krstanović, ilustrovala Asja Vasiljev)

(spojler) Ja: Zašto voliš ovu priču?

Moje dete: Zato što su mišići na kraju dobili veeliki sir.

Dodala bih da je priča dirljiva i da uključuje divnu pouku.

  • Priče iz šume (Pčelica, Nikoleta Novak, ilustrovao Aleksa Jovanović)

Na osnovu naslova Ježić Miki je stalno ljut ili Lija Nata voli da izmišlja jasno je da se ova knjiga bavi i nekim problemskim situacijama u kojima će se deca neminovno naći i predlaže rešenja. Pored toga, kroz priče provejavaju antrfilejčići u kojima su predstavljene naučne činjenice o stanovnicima šume, čime se hrane, gde žive itd.

  • Pauli beži od kuće (Beli Put, Brižit Veninger, ilustrovala Iv Tarlet)

Knjige Belog puta stekle su status kultnih knjiga za decu kod nas. Mnoge smo pročitali, ali se mojoj ćerki najviše dopada ona o Pauliju, simpatičnom zeki, njegovim nevoljama i radostima u velikoj zečjoj porodici. Pogledajte samo te čarobne akvarel ilustracije.

  • Matildin veštičiji ples (Beli Put, An Rokar, ilustrovao Fransoa Rije)

Dobroćudne veštice su danas u modi, a kako smo sladokusci bar koliki i Matilda, legla nam je priča o ješnoj veštici i njenim avanturama u Betoniji.

  • Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka (Laguna, Slavimir Stojanović)

Mi smo krenuli od kraja knjige i objašnjenja autora, našeg poznatog dizajnera, da ime junakinje priče, Singi Lumba, nije nikakva izmišljotina već pokušaj njegovog deteta da izgovori reči Skini balon (sa plafona)! Zavoleli smo ime devojčice koliko i priču o neobičnom poznanstvu Singi Lumbe sa dečakom sa druge planete. Dovoljno je da kažem da su Slavimirove ilustracije priča za sebe, od odabira boja do prečišćenih oblika, kao neki apgrejdovani dečji crtež.

  • Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu… (Kreativni centar, više autora, izabrao Simeon Marinković, ilustrovala Suzana Kubinec)

Izbor stihova i priča velikana književnosti za decu: Jovana Jovanovića Zmaja, Mire Alečković, Dobrice Erića, Dušana Radovića, Miroslava Antića…

U predgovoru knjige su predlozi za odrasle šta da pitaju decu u vezi sa pročitanim:” Kako se osećaš dok slušaš ovu priču (ili pesmu)? Šta ti se tu sviđa (koje reči, slike, likovi, događaji)? Šta želiš da pitaš? Šta misliš o…?”

Pišite mi šta vi i vaša deca čitate ovih dana. Preporučite naslove za koje iz iskustva znate da otkidaju koliko su dobri. Ispričajte o svom iskustvu čitanja deci i sa decom. Šta ste naučili? Šta vas je iznenadilo?

Kupovina literature za decu nije zanemarljiva stavka u kućnom budžetu. Da ne bih štedela prilikom izbora, a opet da bih uštedela koji dinar, u poslednje vreme obilazim knjižare, ali naručim više knjiga preko sajta knjižara Delfi (daju popuste za on line naručivanje, svejedno da li je reč o njihovim izdanjima ili knjigama drugih izdavača). Konkretno, od 2,000 din ne plaća se usluga dostave knjiga na kućnu adresu, a moje najskorije iskustvo je da sam uštedala oko 500 din (u odnosu da sam kupila knjige po regularnim cenama u knjižarama). Kupovine su ređe, ali i komfornije i poviljnije. Sličnu praksu ima i Kreativni centar za naručivanje preko sajta, a verovatno i još neke izdavačke kuće.
(Visited 172 times, 3 visits today)

Šta ti misliš?

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

2 × five =