Šta tu ima da se čita i uči? Priroda je sve sama uredila, znaćeš šta treba da radiš kad dođe vreme.

Kažu jedni.

Odrodili smo se od prirode. Živimo drugačije nego naši stari. Ni instikti ni intuicija nisu što su nekad bili. Buduće mame i tate moraju da se upute u stvar i tačka.

Kažu drugi.

Moj moto je bolje ne zabadaj nos u ono što JOŠ ne želiš da znaš, što se posebno odnosi na nuspojave drugog stanja, pojedinosti u vezi sa porođajem i prvim nedeljama sa bebom.

Koliko god želela blažena u neznanju da budem (trudnoća sa prvim detetom), predosećala sam ipak da je dobro da se o nekim stvarima informišem i pohvatam fore pre nego što me očekivani događaji uhvate pod svoje.

Čitanje knjiga jedan je od načina, a ja oboooožavam da čitam.

Da, ali šta da izaberem?

Ne zna im se broj, knjigama o nezi tela i duha trudnica, pripremama za porođaj, vrstama porođaja, dojenju i ishrani bebe, učenju kroz igru i ko zna čemu još.

Trebale bi mi bar dve (uzastopne) trudnoće da pročitam samo ono najhvaljenije/najčitanije iz naših knjižara.

Da ne davim u detalje kako sam suzila stručno štivo za trudničke dane na pet knjiga, ali otkriću ključne reči:

• preporuka
• ima sve na jednom mestu
• najvažnije u svakom poglavlju lepo izvučeno i buletovano, a vidi što su duhovite ilustracije ahahahahaha
• ovo će mi, imam osećaj, zatrebati u nekom trenutku

Od tih pet samo tri imaju ono što se danas popularno naziva dodatna vrednost – nisu samo lepe slike i tekst koji drži pažnju, nego su mi stvarno pomogle da se snađem u novoj ulozi. (sa ovim svojim kriterijumima mogla sam i gore da prođem).

(Ultimativna) skripta za trudnice

Sećam se famoznih skripti iz kojih smo učili za pojedine ispite na fakultetu. Najbolje su se izdvajale po tome što je neki pametan kolega orjentisan ka biznisu pročitao sve te debele knjige, dakako sa razumevanjem, izvukao najvažnije i prepričao nam.

Na prvi pogled knjiga Beba (Zorica Stošić, Dragana Jeftić) liči na jednu takvu tvorevinu.

Neko je seo i maltene taksativno naveo najvažnije za snalaženje u trudnoći, od pripreme za porođaj preko nege porodilje i bebe do dojenja i ishrane.

Samo što taj neko nije makar ko već patronažna sestra u penziji koja četrdesetogodišnje iskustvo rada sa bebama i roditeljima deli sa čitaocima, jednostavno i jasno.

Malo šta može da se meri sa iskustvom sa terena. Vidiš sta mamama najteže pada kad sa bebom dođu kući, u čemu se najmanje snalaze, gde se sapliću. Oslušneš šta ih zbunjuje ili zabrinjava. Pomogneš koliko znaš i umeš.

Dopada mi se što ova knjiga pored savremenih metoda vraća u sećanje neka stara proverena znanja (naše bake i mame sigurno znaju o čemu pričam) koja iščezavaju pod naletom mnogobrojnih, često kontradiktornih novih učenja.

Već u porodilištu iskusila sam na svojoj koži sve nijanse te kontradiktornosti.

Pitam:

Da li treba da masiram grudi pred podoj?

Odgovor 1:

Da, obavezno.

Odgovor 2:

Ne, nikako.

Odgovor 3:

Pa možeš, ali i ne moraš.

Pitanja, međutim, naviru dalje………..

Kako da znam da li je beba gladna? Da li treba da masiram grudi pred podoj? Da li da bebi dam da sisa naizmenično i sa jedne i sa druge dojke u toku jednog podoja? Kako da sprečim/lečim regade? itd.

…………a u zavisnosti kome se obratiš za savet, na svako od njih dobiješ različite (nekad i suprotne) odgovore.

Skriptu sam ponela sa sobom u porodilište pa kad više nisam znala šta bih, zavirila sam i u nju. Našla sam korisne odgovore na svako od ovih, ali i mnoga druga pitanja koja su kasnije iskočila.

Da prva godina lepše proleti

Prva godina u džepu Tijane Vraneš opisuje važne aspekte roditeljstva – uspostavljanje emotivne veze sa bebom i brigu o njenom mentalnom i kretivnom razvoju.

Način na koji obrađuje ove i druge značajne teme je ono što je mene privuklo (i vezalo) za ovu knjigu: pronicljivo i iskreno, bez palamu… (zna se na šta mislim).

Mama psiholog odbacuje plašt profesije (po sopstvenom priznanju) i dokumentuje sve izazove majčinstva: dolazak bebe u kuću, uspavljivanje, dojenje, ishranu, igru, bračne odnose u novonastaloj situaciji…

Njeni saveti su iskustveni, probala je i šta valja i šta ne valja, opekla se sto puta, kao i sve ostale mame, i izvukla pouku.

Nisam mogla da se ne nasmejem kad je otkrila da sina povremeno mora da uspavljuje ljuljuškanjem na lopti za pilates, za čim je jedanput posegnula kada ništa drugo nije htelo da upali. Ono što nije pretpostavila je da će metoda da se „primi“ na duže staze, pa lopta za pilates ide sa porodicom i na putovanja.

Za mene je posebno dragocen deo knjige o igri u svakom tromesečju prve godine detetovog života. Priznajem da nisam imala pojma čime zabaviti bebca od mesec dana, a u ovoj knjizi sam našla odlične ideje.

Nema Vi morate/Vaša je dužnost već autorka nenametljivo, prijateljski poziva da preispitamo predrasude, izbegnemo neke zamke roditeljstva i učimo od novog člana porodice.

Šta da očekujete od Šta da očekujete dok čekate bebu

Dobre su šanse da je svako pitanje koje ti prođe kroz glavu, a tiče se trudnoće i porođaja, „pokriveno“ u ovoj knjizi.

Umesto da guglam Zašto imam grčeve u nogama svakog jutra kad se probudim i naiđem na brdo horor internet dijagnoza (na korak ste od paralize i sl.), prelistala sam knjigu i našla ovaj simptom, zatim i objašnjenje zašto grčevi mogu da se jave u trudnoći i savet kako da ih predupredim. Tabane vući ka sebi odmah po buđenju, dok još ležiš – ako nekog zanima 😉

Onda mi se strašno zapušio nos iako se nisam prehladila, pa me ludački svrbeo stomak, pa sam imala zatvor i za svaku od tih nezgodacija pronašla sam razložno objašnjenje u knjizi.

Bilo bi super da postoji emotikon za olakšanje koje osetiš kad saznaš da nisi jedina trudnica kojoj se to i to dešava.

U knjizi pozamašne debljine Šta da očekujete dok čekate bebu autorke Hajdi Merkof i Šeron Mejzel okupile su na desetine stručnih saradnika – od akušera do nutricionista, koji svedoče o konkretnim primerima iz svoje prakse i savetuju trudnice kako da sebi pomognu kod nekih manjih tegoba, ali i kako da prepoznaju šta je znak za hitan odlazak lekaru.

Sadržaj je podeljen po nedeljama trudnoće – prikazano je kako bebac napreduje u svakom periodu (sa sve crtežima) i kako i zašto se ženino telo menja tokom trudnoće.

Na kraju, da ne ostane da lebdi u vazduhu: nijedna knjiga ne može da zameni redovne kontrole i savetovanje sa lekarem. Na jednoj takvoj rutinskoj kontroli, ono što sam ja doživljavala kao „simpatično okretanje bebe u stomaku“ dobilo je pravu definiciju: preuranjene kontrakcije zbog kojih sam odmirovala preostalih pet meseci trudnoće, uz adekvatnu terapiju.

Ovo su moje top tri knjige o trudnoći i roditeljstvu, ali sigurno mi je nešto promaklo. Imaš li predlog?