Gostujuće Cake: Zašto smo proglasili You Tube Zlim i kakva je korist od toga

Autorka: Lidija Mladenović

Roditelji, tetke, bake, deke uglavnom su oduševljeni bebinim reakcijama na dečje pesmice.

I treba.

Slušanjem muzike se razvija sluh, slušanjem tekstova se uči jezik i memorišu stihovi, dete po ritmu đuska, prepričava spot. Sve je to divno. Ali…

Filtriranje sadržaja, nadgledanje, GASI TO!

Ovde neću pisati o sadržajima neprimerenim uzrastu, već sadržajima koji ne prolaze nikakvu selekciju. Činjenica je da svako danas može da postavi video na web. Snimci sa lošim engleskim, jedna te ista pesmica u beskonačnom broju verzija, snimci koji mogu da daju diskutabilne ideje deci, a sve to kroz lupu dopadljivosti – prijatne boje, nežni dečji glasovi, lutkice, loptice.

Kiču teško odolevaju i odrasli.

Šta da radiš kada dete ne želi da se odvoji od ekrana?

Šta da radiš kada se dete, u želji za stalnim slušanjem (čitaj gledanjem), odvaži i savlada jednostavne komande na You Tube-u?

Nakon prve radikalne zabrane, gde smo zabranili te dečje pesme, doživela sam neopisivi emotivni krah.

Ćerka je plakala satima, smenjujući izlive besa i neutešno pištanje sa spavanjem od iscrpljenosti.

Posle prvih pola sata plakala sam i ja sa njom.

„Ne može Mici gleda.”

„Ne može, bebo, ne dam ti ja. To loše utiče na tebe.”

Istrajali smo. Posle prvog dana je bilo lakše, iako je plakala kada god se seti.

Trećeg – već mir i blagostanje.

Za nedelju dana sam mogla i da joj pustim pesmice bez videa (sa police, ili sa nekog audio plejera). Pritom ne govorim o detetu kome je to bio celodnevni dnevni red, već najviše sat vremena.

Jel moralo baš tako radikalno?

Želja deteta da se ne prestane izazivala je bes i agresiju i budila ponašanje koje nismo želeli da tolerišemo – za opšte dobro.

You Tube aplikacije su deinstalirane, a kvalitetne pesme preuzete u .mp3 formatu. I slušaju se po zahtevu (što je ređe od jednom nedeljno), ali se često pevaju.

Ostali smo i bez tako čestog prepričavanja pa smo se još više fokusirali na knjige.

Zabrana You Tube-a mi teško pada jer nekoliko pesama je mnogo raduje i čini da joj oči zablistaju. I da nema te mogućnosti da pretražujući ide dalje, ne bi mi palo na pamet da postupim ovako. Pogotovu zato što poznajem mnogo dece koja ne besne kada im se telefon oduzme.

Imamo i jedno lepo sećanje vezano za taj problem, a to je ćerkino oduševljavanje aktuelnim pesmama, na kojima se gotovo svako dovoljno dugo slušanje You Tube-a završavalo, a koje i danas rado slušamo (i veoma retko odgledamo spot – na televiziji):


Nadam se da neće padati ispite na fakultetu zbog ovoga. Ili rešiti da se bavi BASE skokovima (sa litica). Ili nekim kriminalom.

Lidija je moja cimerka iz porodiliša, sada već i draga prijateljica i sestra Fronte (neka naša asocijacija na porođaj u Narodnog Fronta i na sestre Bronte). Napisala je ovaj tekst o roditeljskim i detetovim nevoljama sa You Tube-om, a ja sam bila sam iznenađena kako su ona i njen muž rešili „situaciju“ i odlučnost kojom se drže donete odluke.

I sama muku mučim sa „klikabilnim“ sadržajima koji hipnotiziraju moje dete, ali za sad smo na srednjem rešenju – dam joj da pogleda Pepu, Oblutak, Mama prstić, Razbole se lisica, neki moderniji muzički klip … i onda se baterija ajpeda misteriozno isprazni (mora na punjenje, a mi na igranjac).

Kakvo je tvoje iskustvo? Da li može da se kontroliše sadržaj koji dete gleda na You Tube-u bez da stražariš pored njega i dišeš mu za vrat?

(Visited 153 times, 1 visits today)

2 Komentara

  1. Jasmina 30/11/2017 at 10:50

    Ko nije imao ove muke, taj ne zna šta je patnja. 🙂 Mada, može se reći da smo mi još i dobro prošli. Moj sin ima 4 godine i ni dan danas ne klikće na sadržaj sa yt, prosto jer mu nikada to nismo ponudili kao opciju. U početku smo uvek (i sada često, ali ređe) sedeli s njim i kad se završi crtani, mi mu puštali sledeći. Kod nas i dan danas važi pravilo – dva crtaća dnevno i to je to. Ako je duži, onda jedan. On je, jadničko, dugo nakon drugog crtaća sam ustajao i vikao – gotovooo, kao da nije ni znao da postoji mogućnost da odgleda više. Ali jeste velikim delom i do temperamenta deteta, on je prosto takav, poslušan.
    Sada, naravno, zna da može da klikne na ekran, ali već je dovoljno „veliki“ da razume da nije svaki crtani za njega, da su neki na engleskom, a on gleda na srpskom, da su neki skraćene verzije… Pa uvek sačeka da mi izaberemo. Takođe je počeo da traži i više od „dnevne doze“, ali sve je to deo odrastanja. Pravila su tu da bi se ponekad kršila i u tome svi uživamo.
    Divan blog i baš mi je drago da sam ga pronašla. 🙂

    Reply
    1. Anine cake 30/11/2017 at 11:10

      Hvala, Jasmina, što si podelila svoje iskustvo sa Cakama. I moram da dodam, nije kurtoazno, veoma mi znači što ti se dopada blog jer obožavam Čarapice, odakle sam crpela inspiraciju da i sama počnem da pišem. Veliki pozdrav

      Reply

Šta ti misliš?

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

ten − four =